Барањска жупанија (бивша)

Барањска жупанија Comitatus Baraniensis Baranya vármegye Baranjska županija Komitat Branau
11. век / 17. век / 1941. година—16. век / 1921. година / 1944. година
Грб
Положај жупаније у бившој Угарској
Главни град	Печуј
Регија	Средња Европа
Земља	1. Краљевина Угарска 2. Хабзбуршка монархија — Краљевина Угарска 3. Аустријско царство — Краљевина Угарска 4. Аустроугарска — Угарски део Монархије 5. Краљевина Србија — Банат, Бачка и Барања 6. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања
Површина	5.177 км2
Становништво	352.478 (1910)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	11. век / 17. век / 1941. година
• Укинуто	16. век / 1921. година / 1944. година
Претходник Следбеник Будимски пашалук (Османско царство) Барањска жупанија (Краљевина Мађарска) Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања)

Детаљна мапа жупаније крајем 19. века

Барањска жупанија (лат. Comitatus Baraniensis, мађ. Baranya vármegye, хрв. Baranjska županija, нем. Komitat Branau) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11—16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Управно седиште жупаније био је град Печуј (данас у саставу Мађарске). Већи део територије ове жупаније је данас у оквиру Мађарске, док је мањи део у оквиру Хрватске.

Географија

У време Аустроугарске, Барањска жупанија се граничила са жупанијама Шомођ, Толна, Бачко-бодрошком и Вировитичком (ова последња је била у саставу Хрватске-Славоније). Жупанија се налазила у регији Барања, дуж река Дунав и Драва. 1910. године је површина жупаније износила 5.176 km².

Историја

Жупанија је формирана у 11. веку као једна од жупанија Угарске и првобитно је обухватала подручја са обе стране реке Драве (данашњу Барању и део данашње Славоније). Након османског освајања у 16. веку, жупанија престаје да постоји, а овде се формира Мохачки санџак, административна јединица Османског царства.

Барањска жупанија 1370. године.

Крајем 17. века, ово подручје постаје део Хабзбуршке монархије, а Барањска жупанија се обнавља у оквиру Краљевине Угарске. Нова жупанија је, међутим, за разлику од средњовековне, обухватала само подручја на левој обали Драве.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, ово подручје улази у састав покрајине Банат, Бачка и Барања, која је била део Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Барањска жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године.

Тријанонским споразумом из 1920. године, предвиђена је подела Барање и Бачке између Краљевства СХС и Мађарске. Због незадовољства овом одлуком, део становништва у деловима Барање и Бачке који је требало да припадну Мађарској прогласио је 1921. године краткотрајну Барањско-бајску републику. Након пропасти ове републике, већи део Барање ушао је у састав Мађарске где је организован као Барањска жупанија. Мањи, јужни део Барање, који је остао у саставу Краљевства СХС укључен је у састав нове Бачко-барањске жупаније.

Југословенски део Барање је 1941. године окупирала Мађарска, која га је укључила у своју Барањску жупанију. Ова жупанија је између 1941. и 1944. године поново имала границе као у доба Аустроугарске. Након Другог светског рата, југословенски део Барање је најпре укључен у састав аутономне Војводине, а потом у састав Хрватске, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Демографија

Говорни језици, 1910. године:

• мађарски = 199.659 (56,6%)
• немачки = 112.297 (31,9%)
• српски = 13.048 (3,7%)
• хрватски = 10.159 (2,9%)

Религија, 1910. године:

• Католици = 272.866 (77,4%)
• Калвинисти = 41.201 (11,7%)
• Лутерани = 14.617 (4,2%)
• Православни = 14.114 (4,0%)
• Јевреји = 8.828 (2,5%)

Управна подела

Почетком 20. века, управна подела Барањске жупаније била је следећа:

Срез
Срез	Седиште
Брањин Врх	Дарда
Хеђхат	Шаш
Мохач	Мохач
Печуј	Печуј
Печварад	Печварад
Шиклош	Шиклош
Сентлоринц	Сентлоринц
Градови — срезови
Печуј

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 
• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine. 
• Хорват, Александар (2013). Барања 1918-1922. Нови Сад: Мало историјско друштво.